Vreme je za odučavanje

Intervju Tomasa Grisolda za Nedeljnik Vreme je za odučavanje

Pandemija novog korona virusa je prevrnula svet naglavačke. Neke stvari je promenila trajno. Neke prakse su u potpunosti napuštene. Organizacije i procesi se suočavaju sa nečime što može da bude najveća strukturalna promena u našoj generaciji. Ovih dana, učimo mnogo. Ali od mnogo čega se i odučavamo. Da li je vreme za odučavanje?

O tome kako su se razlčite kompanije i organizacije suočile sa ovim izazovima, razgovaramo sa Tomasom Grisoldom, asistentom na Univerzitetu u Lihtenštajnu, čije iskustvo u marketingu je izuzetno doprinelo istraživanju u kojem je učestvovao, a koje se bavilo pitanjem fundamentalnih organizacionih promena i strukturnog razvoja u vremenu koje živimo.

Intervju objavljen u Nedeljniku

Kako biste definisali odučavanje u smislu organizacione postavke?

Organizaciono odučavanje znači da neka organizacija namenski odbacuje znanje. Time baca i novo svetlo na procese organizacionih promena. Kada pričamo o njima, obično mislimo na one stvari koje su za nju nove ili koje tek treba da budu dodate. Organizaciono odučavanje nas upućuje na ona ponašanja, pristup i vrednosti, koja postaju zastarela ili čak suprotstavljena novom znanju. Pitanje je na koji način se akteri u jednoj organizaciji odriču zastarelog znanja, kako bi usvojili nove modele ponašanja?

Svi znamo za neke primere odučavanja u svakodnevnom životu. Primera radi, to se dešava kada kola sa kvačilom zamenimo vozilom s automatskim menjačem. Da bismo nastavili da bezbedno vozimo, moramo da budemo sigurni da slučajno (po automatizmu) ne stisnemo kočnicu dok tragamo za nepostojećim kvačilom.

Organizaciono odučavanje može da se pojavi u različitim kontekstima. Recimo, kada ustaljeni biznis model postane neodrživ, kompanije moraju da se oduče od onoga što rade i šta su.

Pogledajmo enciklopediju “Britanika”. Kada se shvatilo da biznis model ne može dugoročno da izdrži štampu i prodaju knjiga jer je internet jeftiniji, brži i udobniji, promenjen je ceo identitet ovog brenda. Pitali su se “Šta da radimo ako ne više ne možemo da prodajemo enciklopedije?” i doneli odluku da žele da nastave sa stvaranjem visokokvalitetnih publikacija ali u drugoj formi. – ušli su u nove tržišne prostore, kao što je edukacija.
Poenta je – oni nisu naučili šta bi mogli da unaprede. Naprotiv, oni su se odučili od onoga što više nisu mogli da rade. Više o ovom slučaju pročitajte OVDE.

Koje promene u pristupu razvoju biznisa vezanim za Covid-19 smatrate najvažnijim?

Postoji masa promena koje su se desile i koje su važne (počnimo sa platformama za virtuelnu komunikaciju). Pandemija je pokazala da organizacije mogu zapanjujuće brzo da se prebace sa jedne biznis prakse na drugu, gotovo preko noći. U SAD je veliki broj postrojenja počeo da proizvodi respiratore i epidemiloške maske (umesto da prave delove za automobile, na primer).

Ali ovde postoji i suptilnija, možda važnija poenta: kompanije su prepoznale da je mnogo procesnih stvari koje su uzimane zdravo za gotovo, zapravo, veoma nesolidno i ranjivo. Pandemija je razotkrila da ustaljene poslovne prakse mogu da postanu preveliki teret. I da stvari neće zauvek biti stabilne. Do sada jesu bile. Od sada – očekujem da spremnost na brze promene i adaptiranje bude drastično veća. Zato mi je najzanimljivije pitanje: Da li se kompanije trude da zadrže ovu novonastalu svest o odučavanju? Jer, ovo može da bude relevantno i za druge ekstremne događaje. Recimo klimatske promene i njihov uticaj na poslovne prakse.

Još jedan prostor gde će promene uslovljene pandemijom biti trajne jeste visoko obrazovanje. Neke od osnovnih pretpostavki vezanih za visoko obrazovanje su izmenjene. Mnogi univerziteti su se odučili od osnovnog modela obrazovanja koje zahteva fizičko prisustvo predavanjima. Uvideli su da ona mogu da se održe i virtuelno. Očekujem da će se ova vrsta odučavanja od prethodne prakse nastaviti.

Na osnovu istraživanja na kom ste radili, predlažete program od 4 tačke, koji bi trebalo da ubrza transofrmaciju. O čemu se radi?

Moje kolege i ja smo uradili dubinsko istraživanje sa različitim organizacijama i konsultantima. Osnovno pitanje koje nas je zanimalo je – kako organizacije uspevaju da se oduče? Prikupili smo brojne primere, nalaze i priče iz više kompanija, industrija, ali i zemalja. U nedavno objavljenom članku u “California Management Review”, sumirali smo ove zaključke u četiri centralna mehanizma koja omogućuju procese organizacionog odučavanja. Pa evo ih:

  1. Organizacije moraju da prepoznaju osnovne pretpostavke svog funkcionisanja, a posebno one koje se uzimaju kao datost. Ovo je važno jer, da bismo se odučili od nečega, moramo prvo da ustanovimo na šta smo naučeni. Ovo je težak proces jer su mnoge od ovih rutina i pretpostavki toliko ukorenjene da ih je čak teško i prepoznati.
  2. Moraju i da prepoznaju potrebu za odbacivanjem šablona. Odučavanje zahteva veliki trud. Organizacije moraju da budu fokusirane i posvećene ako žele da se odreknu nekih ustaljenih stvari. Naši nalazi pokazuju da će se to lakše desiti ako akteri prethodno usvoje potrebu za promenom. Covid-19 je definitivno pogurao svest o ovoj potrebi.
  3. Organizacije moraju da oslobode prostor i vreme za eksperimentisanje. Kada se oduče od mehanizama koje su do sada koristile, otvara se pitanje – šta sada? Odučavanje ne vodi nužno boljim proizvodima ili uslugama. Ali vodi istraživanju i otvaranju novih prilika, što često uključuje seriju pokušaja i pogrešaka. U ovom procesu eksperimentisanja s novim idejama treba biti što slobodniji.
  4. Mogućnost fidbeka i otvorene komunikacije unutar organizacije su nužda. Akteri moraju da budu u prilici da razmene znanja i ideje i zajedno učestvuju u procesima odučavanja. A odučavanju prija višestruka perspektiva. Zaposleni u različitim sektorima razmenom ideja mogu lako da razviju potpuno novu poslovnu ideju.

Da li je ovaj program primenjiv na industriju advertajzingu, posebno u našem regionu?

Mislim da je odučavanje primenjivo u svakoj industriji, organizaciji ili regionu. Kada firma postane sposobna da preispita ukorenjene pretpostavke i prakse, lakše će se prilagoditi i promenljivom poslovnom okruženju.

Imao sam sreću da radim u advertajzing industriji na Balkanu, u agencijama BBDO Zagreb, pa u Ovation BBDO u Beogradu. Naučio sam da je to tržište vrlo dinamično, kako u poslovnom, tako i u političkom smislu. Oduševio sam se kako menadžeri na Balkanu konstantno procenjuju i preispituju aktuelnu situaciju. Stvari mogu jako brzo da se promene i svest o važnosti tih promena je visoka. Toliko visoka, da na tako nešto nisam naišao u Centralnoj Evropi.

Kada je odučavanje u pitanju, mislim da puno zemalja može da nauči od balkanskih država. Kako voditi kompaniju, kada se ključne varijable menjaju jako brzo? Kako izgraditi stratešku postavku, ako je budućnost neizvesna? Mislim da bi bilo sjajno da se čuju iskustva i preporuke menadžera sa Balkana na ovu temu. To bi bilo korisno, a posebno u vreme Covid-19.

Čitaj dalje: