FAKE NEWS: Mračne sobe net propagande

REFLEKTOR - Da li je moguće dobiti rat protiv lažnih vesti? FAKE NEWS: Mračne sobe net propagande

Na marginama sastanka svetskih lidera u Peruu 16. novembra 2016, Obama je odvukao Cukerberga u stranu. Niko iz Fejsbuka ne može da potvrdi da je odlazeći predsednik tom prilikom njihovom šefu pomenuo i ruske operacije, ali mu je skrenuo pažnju da ozbiljnije shvati pretnju lažnih vesti.

Bilo je to tek devet dana pošto je Mark samouvereno izjavio novinarima da je ideja o tome da su lažne vesti odlučujuće uticale na rezultate izbora 2016. luda. Znao je da ga lažne vesti stavljaju na test balansiranja između cenzure i slobode izražavanja, ali u tom trenutku još uvek nije bio svestan razmere problema.

Fejsbuk je od apolitične platforme za studente Harvarda izrastao u najveći forum na svetu, prostor za najrazličitije sadržaje – pa i lažne vesti – ali Mark je čvrsto verovao u sposobnost svojih programera da se nose sa njima. Kada je Edgar Medison iz Severne Karoline zapucao u vašingtonskoj piceriji Comet Ping-Pong, navodno verujući lažnoj vesti da se tu odvija dečija prostitucija u organizaciji Hilari Klinton, Cukerberg nije gubio vreme. Shvatao je da najveći broj lažnih vesti ima finansijsku pozadinu; geopolitičku nije naslućivao. Bilo mu je poznato, recimo, da su mladi Makedonci iz Velesa, u potrazi za novcem registrovali preko 140 sajtova o američkoj politici, da su lažne vesti delili na Fejsbuku i uz pomoć visoke interakcije sadržaja s korisnicima naplaćivali više iznose za reklame na njima. Protiv njih je dizajnirao softverska rešenja koja smanjuju vidljivost niskokvalitetnih sajtova. Znao je kako da se bori i protiv proglasa Islamske države. Njegovi inženjeri su razvili softver koji prepoznaje video objave sa crnom zastavom ISIS-a. Međutim, kada je BuzzFeed objavio nalaze da je u poslednja tri meseca kampanje top 20 lažnih podeljeno više puta nego top 20 pouzdanih vesti, iz Fejsbuka su morali da odgovore sistemskim rešenjem. Cukerberg je organizacijama Politfact, FactCheck.org, Snopes.com, Assosiated Press i ABC News poverio proveru tačnosti prijavljenih medijskih sadržaja na News Feed-u, dok bi Fejsbuk algoritam uz svaku vest čiju tačnost ospore makar dva proverivača automatski nalepio upozorenje „Osporeno“ (Disputed) i link ka obrazloženju. Korisnik je i dalje imao izbor da podeli dati sadržaj, ali uz informaciju o njegovoj pouzdanosti; Fejsbuk je izbegao optužbu za cenzuru. Savršena arhitektura izbora! „Videli smo podatke koji pokazuju da obeležena lažna vest od strane proverivača smanjuje šansu da će neko da podeli tu vest“, izjavila je Sara Su, produkt menadžer Fejsbuk Njuz Fida, već nakon prvih primena sistema u martu 2017. Izgledalo je kao da su gikovi iz Silikonske doline iznašli rešenje za poplavu lažnih vesti.

Ispostaviće se da motivi za širenje lažnih vesti nisu bili isključivo finansijski. Ledeni tuš usledio je već u januaru 2017, dve nedelje pre Trampove inauguracije.

U zajedničkom izveštaju CIA, FBI i NSA stajalo je da je ruska vojna obaveštajna služba GRU kreirala Fejsbuk nalog Guccifer 2.0 – navodno, nezavisnog hakera iz Rumunije – i stranicu DCLeaks, na kojima su objavljivani hakovani dokumenti demokrata. Cukerberg je shvatao da je u pitanju ozbiljna špijunska igra, ali i dalje nije uviđao njenu povezanost sa lažnim vestima. Prvi nalazi njegove interne istrage jesu utvrdili umešanost ruskih hakerskih grupacija ATP28 i Fancy Bear u kreiranje spornih naloga, ali na njima su deljeni samo hakovani dokumenti, ne i lažne vesti.

Umešanost Rusije u širenje lažnih vesti za kompaniju bi bio ogroman dodatni izazov, jer su mediji i stručnjaci uveliko počeli da osporavaju i samu metodologiju borbe protiv dezinformisanja. Oko 8 miliona ljudi dnevno prijavi neku vest Fejsbuku. Aeron Šarokman iz PolitiFact kaže da „za jedan dan može da se prođe kroz tek dva teksta, a jedan zahteva i do 5 sati analize“. Oznaka „Osporeno“ često se, pritom, pojavljuje uz vest nakon što je postala viralna, a dešava se i da određene ideološke grupacije – koje nemaju veliko poverenje u proverivače vesti – oznaku „Osporeno“ vide kao nameru da budu ućutkani, pa upravo obeleženu lažnu vest masovno dele. Da stvar bude gora, sve to je produbljivalo nepoverenje i među samim proverivačima, koji su postajali nestrpljiviji da Fejsbuk objavi podatke o ponašanju korisnika – reputacijski rizik partnerstva sa Fejsbukom postajao je sve veći bez jasnih dokaza da ono što rade deluje.

Sa svim tim problemima na leđima Marka Cukerberga mogućnost ruske umešanosti u širenje lažnih vesti značila je da Fejsbuk gubi bitku ne samo protiv lažnih vesti kao takvih, već i da Sjedinjene Države gube propagandni rat protiv Rusije.

Prostora za manevar nije bilo. Fejsbuk je pod pritiskom obaveštajne zajednice morao da istraži i druge ruske naloge, koji bi pronašao dokaz o umešanosti Kremlja. U junu je sedište kompanije u Palo Altu posetio potpredsednik senatskog obaveštajnog komiteta Mark Varner, a šef za sigurnost podataka Fejsbuka Aleks Stamos ga je izvestio da kompanija još uvek nema dokaze o organizovanoj propagandi. Varner im je poručio da promene način pretrage: „Fokusirajte se na plaćeno političko oglašavanje“. To je bilo to. Cukerberg je mogao da počne sa pripremom svog obraćanja.

Prvi podaci stižu u septembru: 3.000 plaćenih oglasa od juna 2015. do maja 2017, u vrednosti od 100.000 dolara, u vezi sa oko 470 lažnih naloga i stranica, povezanih sa centrom u Moskvi. Najveći broj sponzorisanih oglasa nije sadržao informacije o kandidatima ili izborima, već poruke koje produbljuju najosetljivije sukobe američkog društva. Divide et impera: podsticani su anti-LGBT aktivisti, rasisti, ali i progresivci različitih orijentacija. Kremlj je plaćao oglase za račun obe sukobljene grupe, podsticao sukobe i komentare na mreži, urušavajući poverenje u sistem. Ruska propaganda nastavljena je i nakon izbora, sa paralelnim aktivnostima na Tviteru, sa najsvežijim primerom bojkota NFL; forsirani su svi jači heštegovi: #boycottnfl #standforouranthem #takeaknee. Bio je to razrađen sistem mikropropagande.

I taman što je u video obraćanju krajem septembra, pomiren sa značajnošću saznanja do kojih je došao i odgovornošću pred kojom se nalazi, Cukerberg objavio svoj plan o povećanju transparentnosti političkog oglašavanja i nameru da podeli sadržaj spornih oglasa sa Kongresom – faktički odustajući od striktne politike zaštite podataka korisnika – stigla je neugodna vest sa prestižnog Jejla. Psiholozi Dejvid Rand i Gordon Penikuk su utvrdili da, zbog nemogućnosti da korisnici prijave, a proverivači obrade sve problematične naslove, među određenim grupacijama dolazi do kontraintuitivnog efekta:

Postojanje oznaka „Osporeno“ na nekim, ali ne i svim lažnim vestima, proizvodi „impliciranje istine“ za sve neoznačene lažne naslove.

Iako za označene lažne vesti u nekom procentu biva umanjena šansa da budu podeljene, u slučaju mlađih od 26 godina i Trampovih pristalica povećava se šansa da neoznačene lažne vesti budu shvaćene kao istinitije nego što bi bile da označavanja uopšte i nema. Ova vrsta iracionalnosti nalikuje onome što bihevioralni ekonomisti zovu „efekat uokviravanja“ (framing effect), u kojem izlaganje jednoj, može da utiče na deformisano shvatanje vrednosti druge pojave.

Usijani PR desk Fejsbuka dobio je novog izazivača. Nauku. I to nauku čiji je popularizator, čikaški ekonomista Ričard Tejler, pre tačno deset dana dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju – upravo za osvetljavanje koncepata sličnih efektu „impliciranja istine“. Nauku, koju i mi u advertajzingu rado primenjujemo. Nesvršeni student Harvarda, Mark Cukerberg, svom istančanom njuhu za biznis moraće da pridoda i sofisticirano razumevanje ljudske psihologije. Na vest o novčanoj nagradi u iznosu od 850.000 švedskih kruna Švedske centralne banke Tejler je u šali rekao da će ih „potrošiti najiracionalnije moguće“. Iracionalnost korisnika društvene mreže dobro su razumeli i ruski obaveštajci. Moraće i vlasnik Fejsbuka.

Objavljeno u Nedeljniku, izdanje od 19.10.2017.
Autor ilustracije: Nemanja Obradović, dizajner

Čitaj dalje: