Umetnost menjanja

REFLEKTOR - Panini, večiti brend Umetnost menjanja

Imam, i’am, i’am, i’am, i’am…. nemam! Kada je dosta menjanja?

Portugal, Vels, Island. Ove tri reprezentacije (ja bih još dodao i Italiju) su obeležile ovogodišnje Evropsko prvenstvo. Ipak, što se tiče kvaliteta fudbala, šampionat nije doneo očekivane rezultate, ali je zato događaj koji mu prethodi, a dešava se u centru Beograda, opravdao očekivanja. Kako to samo sportski komentatori znaju „stručno“ da kažu. Ushićena gomila sa špilom sličica, spiskom i olovkom još uvek lista duplikate u potrazi za nedostajućim licima.Svake druge godine, plato ispred Terazijske česme postaje mesto okupljanja velikog broja ljudi, različitog pola, obrazovanja, socijalnog statusa, različitih godina. Ipak, jedna stvar ih upravo i sabira na tom mestu već deceniju unazad – ljubav prema kolekcionarstvu.

Iako se ove godine, na našu veliku žalost, ali ne i iznenađenje, naša reprezentacija nije plasirala na Evropsko prvenstvo, tradicionalno mesto je ponovo „okupirano“. Neke nove generacije se prvi put susreću sa ovim hobijem i za većinu njih će ovo biti ljubav za ceo život.

U svetu kolekcionarstva sličica važi jedna konstanta – nikada ne zaboravljaš svoj prvi turnir. Panini je u konkurenciji Topsa i nekada Merlina, daleko najpopularniji na ovim prostorima. S druge strane, Tops je neprikosnoven u Sjedinjenim Američkim Državama. Da li je to podela tržišta ili je nešto drugo u pitanju? U gotovo celoj Evropi, Panini je bez premca što se tiče popularnosti. Ipak, Tops je pokušao da proširi svoj uticaj, naročito preko Velike Britanije u kojoj su do skoro bili najrenomiraniji. Sve je počelo 1995. godine, kada je preuzeo Merlin, treću veliku kompaniju koja se bavila proizvodnjom sličica, u pokušaju da svoje tržište proširi i van Amerike. U određenoj meri je uspeo u Britaniji, ali ostatak kontinenta je ostao veran Paniniju.

Što se Srbije tiče, uvek je postojao barem još jedan album u prodaji pored oficijalnog Paninijevog, ali nikada nije uspeo da ga ozbiljnije ugrozi. Dakle, Panini je uspeo da pronađe svoje mesto među zaljubljenicima u fudbal i da ga zadrži. I ne samo to, jedan deo kolekcionara zapravo uopšte i ne prati fudbal, ali ipak sakuplja sličice. Razlog za to je – kvalitet. Iako svakim novim prvenstvom sve više patimo za prethodnim albumima, istina je da ovaj brend još uvek drži nivo.

A počelo je jako davno… Prvi album je izašao 1970. godine, za Mundijal u Meksiku, i sadržao je 271 sličicu. Sve do 2006. godine sakupljanje je bilo lokalnog karaktera. Menjanja su se vršila sa prijateljima i poznanicima, tapkanjem u školskom dvorištu su se osvajale one koje fale… A onda je čitava priča omasovljena pred Mundijal u Nemačkoj. Posle odlično odigranih kvalifikacija i ostavljanja Španije iza sebe, koja, istini za volju, još uvek nije bila ono što će postati već dve godine kasnije – jedna od najboljih ekipa koje je Evropa videla, očekivanja od naše reprezentacije su bila ogromna.  Stvorila se atmosfera da, a što da ne, možda i osvojimo to prvenstvo. I ceo taj pozitivan vajb se proširio i na ulice, gde su ljudi masovno počeli sa praksom menjanja sličica. Struktura kolekcionara ispred terazijske česme je bila raznolika. Od najmlađih, koji donose sličice neprepoznatljive od tapkanja i muljanja po džepovima, preko bračnih parova u ranim tridesetim, do penzionera, koji pamte prvi Euro 1960. godine. Neko je na odredište dolazio autobusom, neko biciklom, a neko luksuznim automobilom. Ali svi su dolazili samo sa jednim ciljem – da pronađu sličice koje im nedostaju.

Panini je postao krovna osnova sabiranja i komunikacije različitih socijalnih, društvenih, uzrasnih, pa i intelektualnih tipova ljudi.

Masovnost je kulminirala 2010. godine, kada smo, gle čuda, otišli na Mundijal u Južnoj Africi sa velikim ambicijama. Atmosfera oko reprezentacije je bila odlična, selektor je bio dobar nakon dosta godina, i Balkanski mentalitet je ponovo izbio na površinu.  „A zašto, izvinite molim vas, da ne osvojimo mi taj Mundijal? Uz dobar žreb, sve je moguće. Ma kakva Gana, Australija…“ Bilo kako bilo, na česmi je svakako ostvarena pobeda i menjanja te godine su mi ostala u sećanju kao najdraža. Sledeća dva Evropska prvenstva smo propustili, kao i Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014, ali je tradicija menjanja ostala živa. Isto vreme, isto mesto – različiti ljudi. Dakle, ukoliko, Bože zdravlja, uspemo da se kvalifikujemo za Mundijal 2018. godine, valjalo bi očekivati nezaboravno leto kod česme. A ako se upakuje ta ekipa kako treba, imajući u vidu kvalitet fudbala ovog leta u Francuskoj – ni finale u Rusiji nije nemoguće.

Panini brend osim konkretnog, materijalnog u vidu sličica, donosi i nebrojeno mnogo nematerijalnih dobara. Retrospektivno gledajući, na ličnom primeru, uspevam da uočim nekoliko. Dete koje u prvom razredu osnovne škole zna glavne i veće gradove zemalja koje učestvuju na šampionatu, kao i imena stadiona i klubova ima da zahvali isključivo ovom korisnom hobiju. Ljubav prema fudbalu je takođe ustoličena u tom periodu. Na kraju, Panini sa sobom nosi i nešto „što ne može da se kupi“ – uspomene. Da, kesice se plaćaju i kada se sabere trošak nakon popunjavanja dolazi se do zaključka da kolekcionarstvo nije baš jeftino. I da taj album košta više od 100 evra, ali što više vremena prođe, on će postajati sve vredniji. Svaki dan proveden na polici povećavaće njegovu vrednost. I ne samo u materijalnom smislu (jer Francuska ’98 vredi blizu 300 evra, a Meksiko ’70 vredi preko 5.500 evra), već i u emotivnom. Svaka stranica nosi sa sobom nostalgiju za prošlim vremenima i uglavnom evociranje lepih uspomena. Jedan pogled na Đanluiđija Bufona iz 2000, pa poređenje sa 16 godina starijom sličicom, pa gledanje klubova u kojima su igrali određeni igrači… Upoređivanje igrača iz albuma sa onima koje je selektor pozvao, kritikovanje loše procene „ovih iz Paninija“. Sećanje na dečaka koji dolazi iz škole, baca ranac sa ramena, izleće iz kuće i juri na menjažu i tapkanje… Ili istog tog dečaka, samo spolja izmenjenog mnogo godina kasnije, kako dolazi s posla, baca ranac s ramena i odlazi na pivo i menjanja. E, u tome je suština. U preplavljivanju nežnim i tananim osećanjima, emocijama, kao nakon čitanja najboljih dela dečje književnosti. Jovan Jovanović Zmaj, Aleksandar Vučo, Duško Radović, Ljubiša Ršumović, ali i Benito i Đuzepe Panini još uvek bude ono skriveno, infantilno u čoveku, samo na različit način. I hvala im.

U Srbiji, danas kada su mediji preplavljeni reklamama, ova kompanija iz Modene je ostvarila ono o čemu većina brendova sanja – proizvod prodaje samog sebe. Najbolja reklama, koja bi mogla da utiče na drastičan rast prodaje na ovom prostoru je uspeh srpske reprezentacije u kvalifikacijama. Ipak, ako se ne desi u narednim kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Rusiji, pa… Panini će se već nekako snaći!

Tekst pisan za Nedeljnik, 07.07.2016.
Autor ilustracije: Nemanja Obradović, dizajner

Čitaj dalje: