THE WORD Biblioteka u džepu – od hartije do Kindla

Pisanju ovog teksta sam pristupio sa sledećim mišljenjem, duhovnim horizontom (koje sam smatrao nepromenjivim) – knjiga je knjiga. Štampana, razume se. I ni jedan e-čitač, koliko god praktičan bio, ne može da zameni dobru staru hartiju. I onaj divni miris buđi. Jednostavno, nije to to. Kindl ne može da donese onaj neprocenjivi osećaj kada kupiš pohabanu, umrljanu, osakaćenu knjigu na ulici za 100 dinara, „dignutu“ iz nekih biblioteka i pored signature pronađeš i posvete, poruke, stihove… Svaka rečenica utkana hemijskom ili olovkom u knjigu nosi dalje svoju storiju sa bezbroj mogućnosti. A sve to stane u tih desetak reči. Kakav raj za romantike i sanjare.

Međutim, prilikom  istraživanja i pripremanja za pisanije, morao sam se malo podrobnije upoznati sa e-čitačima i, kako to obično biva, donekle izmenio mišljenje. Neke predrasude su i dalje tu – ’artija je ’artija! Samo sam definitivno malo otvoreniji za nove tehnologije.

Bilo kako bilo, nesagledive mogućnosti tehnologije valja iskoristiti na najbolji mogući način. Dakle, ako Kindl nudi mogućnost digitalne biblioteke od preko hiljadu knjiga, zašto to ne iskoristiti? Dalje, postoji mogućnost i pozajmljivanja, kao i probnog čitanja pre kupovine. Jednostavno, daleko je praktičnija od običnih štampanih knjiga. Takođe, Kindl nudi mogućnost pravljenja beležaka, čitanja sopstvenih dokumenata, korišćenje rečnika. Biblioteka u džepu i dalje zvuči futuristički. A ne mora.

Ukoliko se napravi pravi proračun, uz malo dobrog starog samoubeđivanja („Okej, sad platim malo više, al’ će mi zato trajati… A i koristiću ga stalno…“) Kindl može biti sjajna investicija. Čak i za nepopravljive romantike.

Posedovanje ovog uređaja ne znači i odricanje od „pravih“ knjiga. Samo nudi više mogućnosti, a čitanje ni u kom slučaju ne može biti loše. Svaka nova generacija je sve više informatički pismena, pa svakako ne bi trebalo bežati od upotrebe e-čitača. Štampane knjige neće umreti i e-čitači ne predstavljaju nikakvu opasnost. Naprotiv, mogu postati partneri u borbi za opismenjavanje i prosvećivanje. Ako neće dijete Andriću, Andrić će djetetu! Na njegov teren!

„…nije prihvatio ništa od novina i promena koje su stranci doneli, ni u nošnji, ni u shvatanjima, ni u govoru…..on je godinama ustajao protiv svega što je švapsko i strano a što je sve više hvatalo maha oko njega…“

Alihodžu Mutevelića, ako ne glavnog, a onda lika kojem je Andrić posvetio najviše pažnje u romanu Na Drini ćuprija, je izjedala, razdirala briga da će izgradnja železnice negativno uticati na most, koji je generacijama upisan u porodični genetski kod. Tašt i pun predrasuda ne dozvolja sebi da vidi širu sliku i pomiri naizgled oprečne stvari…

A suštinski, jedna stvar ne mora isključivati drugu.

Dakle –  i železnica i most.

I Kindl i knjiga.

Tekst pisan za portal Marketing mreža, 16.06.2016.