Čista prilika

THE WORD Čista prilika

Probijajući se kroz gužvu u prolazu kod Zelenjaka, čvrsto stiskam novčanik u džepu i iščitavam poruke ispisane po zidovima. „Ako je voliš kao što pričaš, onda budi uz nju” – pa ispisan neki datum. Okej, još jedna patitična ljubavna poruka ucveljenog i ostavljenog ljubavnika, bivša prilika. No, nekoliko koraka dalje istim sprejom i istim rukopisom ispisano „Svi na Marakanu!”

Odjednom, kao iz vedra neba, patetika mi više nije tako bljutava. Zastajem, prijatno iznanađen porukom koju sam upravo pročitao. Klasična lirska ljubavna poetika, tako karakteristična za zvezdaše (kakav lep arhaizam – zvezdaš!). Kroz glavu mi prolaze reči jednog mog, nažalost pokojnog, profesora sa fakulteta: Ali ljuuudi, patetika je lepa!

I gle, stvarno jeste. Jedno staro cigansko srce je ostalo ganuto posle toga. Ponovo sam osetio onu čistu i iskrenu emociju iz detinjstva, kako god patetično ili banalno zvučalo – ljubav prema Zvezdi. I ne zavaravam se da će mnogo ljudi shvatiti ovo.

Kada pokušam da racionalizujem situaciju, javlja se ambivalentnost emocija u svom njenom sjaju. S jedne strane gađenje i bes estetsko-etičke prirode. Mislim, zbog ruženja fasada i to. To mi je baš bljak, što se kaže. S druge strane je opčinjenost snagom poruke. Možda i malo opravdanje za mesto na kojem je osvanula.

Ipak, i pored zanimljivih načina komunikacije sa navijačima, nisam siguran da su rezultati primetni. Broj gledalaca na stadionu je mizeran, a smatram da ni daleko kreativnije, kvalitetnije i hrabrije ideje nemaju preveliku šansu da promene stanje stvari. Razlog je jednostavan – nekvalitet (eufemizam!) samog brenda. Dakle, koliko god bilo dobrih i superkreativnih poruka i načina da se te poruke prenesu, prvi preduslov je da brend ima kredibilitet za stvari o kojima govori. A Zvezda, fudbalska zvezda, nažalost nema. Ali to ne znači da ovakvih poruka ne treba da bude. Samo, treba im naći pravo mesto. Osim već pomenutog nekvaliteta brenda, uočljivo je i odsustvo strategije. Tako, nažalost, kreativni izleti dolaze povremeno, kao izuzetak od pravila. Digital je svakako teren na kojem postoji dosta prostora za napredak, a uz pravu, kvalitetnu strategiju budućnost može delovati sjajno. Primera radi, NBA tim Denver Nagetsi rade sjajan posao na tom polju, a bilo bi lepo videti nešto slično i kod nas.

Elem, vratimo se na poruke iz podzemnog prolaza Zelenog Venca. Gde je za ime boga mesto za plasiranje takvih poruka? Digital? Svakako. Print? Zašto da ne! Mnogi dnevni i nedeljni listovi štampali su oglas, koji poziva sve Zvezdine navijače da 10. decembra dođu na beogradsku Marakanu i podrže ekipu protiv Radničkog iz Niša. I ništa tu ne bi bilo neobično, da nije jednog dosta atipičnog izraza. Atipičnog za print, ali uobičajenog za navijački žargon. „’Ajmo, cigani!” Hrabro. Baš hrabro – upotreba politički nekorektnog termina. Autoironično, dabome.

Jednostavnost i direktnost ovih poruka, uspela je da probudi ona osećanja koja je Nik Hornbi lepo opisao u romanu Stadionska groznica:

Zaljubio sam se u fudbal kao što sam se kasnije zaljubljivao u žene: iznenada, neobjašnjivo, nekritično, ne misleći o bolu ili raskidu koji bi ta ljubav mogla da donese.”

Sada pročitajte isti odlomak, samo umesto reči fudbal stavite Zvezda. Voilà!

Tekst pisan 26.12.2016.

Čitaj dalje: