COVID Komunikacija – Stara dobra normalnost

WORD COVID Komunikacija – Stara dobra normalnost

Lepe reči i topli vizuali su brižni, ali zar nije super tokom Covid-19 epidemije pružiti nešto što je brendovski zabavno/edukativno/angažovano/informativno, što će biti i smešno bar na par trenutaka, a na kraju može pružiti razbibrigu i istovremeno iskazati obzir prema situaciji, ukoliko je to cilj?

Pitala sam se, u svrhu poređenja, koja je to tema o kojoj nesporno ima najviše mišljenja i sva je sreća da to ne premeravamo – hobi smatranja o svemu i svačemu ne zaobilazi nijednu kuću. Ipak, s vremena na vreme nađu se stvari o kojima radije ne bismo mislili, a kao za inat, mišljenja, misli i nagađanja o njima se nameću i množe prostom deobom. Ima jedan događaj tog tipa, svima nama znan, neću da kažem kako se zove – COVID-19.

Tekst pisan za portal Advertiser Serbia

Sada kada je to sto puta prežvakano ime pretureno preko tastature, nadam se da njime nastavak priče baš i neće obilovati. Zašto? Zato što je to sve o čemu od marta pričamo i o čemu nam se govori (osim ono jednom kad su ugasili virus na mesec dana). Čak i ova tvrdnja je sto puta rečena, ali u međuvremenu se razvila osetno drugačija reakcija na nju – umorili smo se.

Kada je sve krenulo, skoro svi su bili i jednako zbunjeni. Ipak, neki su morali da budu staloženiji i da sažvaću ostalima šta se dešava. U celoj gunguli, oni koji se stalno oglašavaju osetili su potrebu da koriste Covid oglašavanje za poruke koje će komunicirati odgovornost, solidarnost i pre svega, utehu da nije sve propalo i neće. Nema trunke sumnje u to da su značile emotivne poruke koje su pristizale odasvud – Mitto anketa iznosi podatak sa početka pandemije da 77% ljudi smatra da brendovi porukama pokazuju da brinu za njihovo blagostanje, a drugi izvori navode da potrošači prave razliku između brendova koji su im se obratili u kriznim vremenima i podržali ih, i onih koji nisu.

Poruke su sjajne, a odgovor na paniku adekvatan, ali kada je previše pažnje i brige pruženih putem plaćenog oglašavanja?

Pa recimo onda kad te gazirani napitak stalno podseća da si zarobljen kod kuće ili da ne možeš na putovanje. Ni komunikacija ni osećanja izvesno nisu tako banalni kao ovaj primer, ali u tolikom trudu da svi dopru do svoje publike, upali smo u ozbiljan vrtlog new normal, vanredna situacija, svi-smo-u-ovome-zajedno, tu-smo-za-vas komunikacije sa svih strana, čemu lepo svedoči i ovaj uporedni video:

Sve ove TV reklame su lepe, ušuškane, pružaju smiraj muzikom, izazivaju setu kadrovima i patos naracijom, i potpuno je u redu i poželjno da prisutvo ostane jako, ali nažalost, svakodnevica toliko troši pojedinca da je moguće da je u jednom trenutku poželeo nešto drugo osim podsetnika na ono što se na mnogo ružniji način dešava u realnosti.

Već je ranije primećeno i najavljeno da će mnogi koji sede kod kuće doživeti sagorevanje na poslu, zasićenje zbog pritiska i izolacije, zasićenje informacijama koje luduju iz dana u dan itd. Već u aprilu i maju pojavljuju se teze o ’’zamoru’’ i ’’psihičkoj opterećenosti’’ zbog količine i raznolikosti komunikacije na istu temu. I nije stvar samo u zamoru koji postoji, nego i u praksi – od kada je gotov prvi lockdown, sveprisutan je utisak da je većina nastavila manje-više normalno da funkcioniše, da ne produbljujemo diskusiju o razlozima. Jako konfuzno polje za komunikaciju, mora se priznati, jer ništa nije prošlo, a svi najiskrenije žele da jeste.

Ako se sve ovo već desilo, ako je konkretne pandemijske Covid-19 komunikacije manje, čime marketari sada treba da se bave?

Ne bih da kvarim poslednje sunčane dane, ali realno nemamo pojma šta dolazi sledeće, osim da dolazi zima, više izolacije i ozbiljni izgledi da ovo ne prođe, naprotiv, te hajde da samo malo zagrebemo strategiju.

Možda će opet biti potrebno poslati reči utehe, taj dril smo prošli, ali komunikacija i redovno prisustvo treba da se nastave i u krizi, a ne da se u hit&run stilu ispuca podrška i utihne glas, ili još gore – da se ne kaže ništa. Možda još nema novih, ambicioznih i skupih projekata, ali ima načina da se brend održava i interaguje se publikom, i koštaju taman volje i truda da se prepozna i uvaži potreba. Lepe reči i topli vizuali su brižni, ali zar nije super pružiti nešto što je brendovski zabavno/edukativno/angažovano/informativno, što će biti i smešno bar na par trenutaka, a na kraju može pružiti razbibrigu i istovremeno iskazati obzir prema situaciji, ukoliko je to cilj? Neka bude i nešto treće, zaisigurno da pojedinci u industriji gledaju i par koraka unapred, ali prostora je malo da se čekaju bolji dani za delanje.

Nažalost, nije tačna omiljena teorija zavere da se virus gasi na dugme u Beloj kući, niti magično verovanje da će nestati prvog januara, tako da bi bilo korisno dati još jednu priliku njegovom suživotu sa brend komunikacijom, bar dok ne pritisnu to dugme tamo, pa da se razilazimo.

Čitaj dalje: