Panini – Umetnost menjanja

THE WORD Panini – Umetnost menjanja

Panini – večiti brend.

Imam, i’am, i’am, i’am, i’am…. nemam!

Počelo je jako davno… Prvi album je izašao 1970. godine, za Mundijal u Meksiku, a sve do 2006. godine sakupljanje je bilo lokalnog karaktera. Menjanje se vršilo sa prijateljima i poznanicima, tapkanjem u školskom dvorištu su se osvajale one koje fale… A onda je čitava priča omasovljena pred Mundijal u Nemačkoj. Posle odlično odigranih kvalifikacija i ostavljanja Španije iza sebe, koja, istini za volju, još uvek nije bila ono što će postati već dve godine kasnije – jedna od najboljih ekipa koje je Evropa videla, očekivanja od naše reprezentacije su bila ogromna.  Stvorila se atmosfera da, a što da ne, možda i osvojimo to prvenstvo. I ceo taj pozitivan vajb se proširio i na ulice, gde su ljudi masovno počeli sa menjanjem sličica. Struktura kolekcionara ispred terazijske česme je bila raznolika. Od najmlađih, koji donose sličice neprepoznatljive od tapkanja i muljanja po džepovima, preko bračnih parova u ranim tridesetim, do penzionera, koji pamte prvi Euro 1960. godine. I svi su dolazili sa istim ciljem.

Panini je postao krovna osnova sabiranja i komunikacije različitih socijalnih, društvenih, uzrasnih, pa i intelektualnih tipova ljudi. Masovnost je kulminirala 2010. godine, kada smo, gle čuda, otišli na Mundijal u Južnoj Africi sa velikim ambicijama. Atmosfera oko reprezentacije je bila odlična, selektor je bio dobar nakon nekoliko godina, i balkanski mentalitet je ponovo izbio na površinu.  „A zašto, izvinite molim vas, da ne osvojimo mi taj Mundijal? Uz dobar žreb, sve je moguće. Ma kakva Gana, Australija…“

Panini brend osim konkretnog, materijalnog u vidu sličica, donosi i nebrojeno mnogo nematerijalnih dobara. Retrospektivno gledajući, na ličnom primeru, uspevam da uočim nekoliko. Dete koje u prvom razredu osnovne škole zna glavne i veće gradove zemalja koje učestvuju na šampionatu, kao i imena stadiona i klubova ima da zahvali isključivo ovom korisnom hobiju. Ljubav prema fudbalu je takođe ustoličena u tom periodu. Na kraju, Panini sa sobom nosi i nešto „što ne može da se kupi“ – uspomene. Sećanje na dečaka koji dolazi iz škole, baca ranac sa ramena, izleće iz kuće i juri na menjažu i tapkanje… Ili istog tog dečaka, samo spolja izmenjenog mnogo godina kasnije, kako dolazi s posla, baca ranac s ramena i odlazi na pivo i menjanje. E, u tome je suština. U preplavljivanju nežnim i tananim osećanjima, emocijama, kao nakon čitanja najboljih dela dečje književnosti. Jovan Jovanović Zmaj, Aleksandar Vučo, Duško Radović, Ljubiša Ršumović, ali i Benito i Đuzepe Panini još uvek bude ono skriveno, infantilno u čoveku, samo na različit način. I hvala im.

U Srbiji, danas kada su mediji preplavljeni reklamama, ova kompanija iz Modene je ostvarila ono o čemu većina brendova sanja – proizvod prodaje samog sebe. Najbolja reklama, koja bi mogla da utiče na drastičan rast prodaje na ovom prostoru je uspeh srpske reprezentacije u kvalifikacijama. Ipak, ako se ne desi u narednim za Svetsko prvenstvo u Rusiji, pa… Panini će se već nekako snaći!

Tekst pisan za Komoru italijansko-srpskih privrednika, a u integralnom obliku je objavljen u magazinu „Nedeljnik“ 21.07.2016.
Autor ilustracije: Nemanja Obradović, dizajner

Čitaj dalje: