Post-internet: Da li je kraj razvoju neta?

THE WORD Post-internet: Da li je kraj razvoju neta?

Post-internet ne znači da je seizmički tehnološki razvoj interneta završen, baš naprotiv.
Da bismo razumeli šta to predstavlja, potrebno je da prvo napravimo par koraka unazad.

Digitalna umetnost je pravac u umetnosti nastao sedamdesetih godina prošlog veka, koji koristi internet u svrhe kreativnog procesa ili kao vid prezentacije. Prekretnica u sferi digitalne umetnosti bila je uvođenje Komodor Amiga kompjutera u Linkoln centar, 1985. godine. Endi Vorhol je crno beli video Debi Hari, digitalizovao kroz Propaint Program i manipulisao slikom dodavajući joj boje.

Internet umetnost je forma digitalne umetnosti distribuirane kroz internet.  Ovaj vid umetnosti je zaobišao elitistički obrazac promovisanja putem muzeja i galerija, i učinio je dostupnom svima. Svaka individua, koja koja putem svog pametnog telefona ili kompjutera ima pristup internetu, može uživati u čarima internet umetnosti.

Internet umetnost je ukorenjena u mnogim umetničkim sferama i pokretima poput dadaizma, konceptualne i video umetnosti, performansa itd. Nastala kao logičan sled razvoja umetnosti, post-internet umetnost zauzima kritični osvrt na društvo kroz izražaj koji se bavi načinima socijalne i emotivne interakcije nakon rasprostranjenog usvajanja interneta.

Za razliku od internet umetnosti, post-internet nije toliko pod uticajem tehnologija kao formi, već je fokusiran na internet kao sredstvo, kako posredne, tako i neposredne komunikacije. Iz tog razloga, dela koja su pod okriljem post-interneta nisu nužno producirana na internetu, već su inspirisana njime kao pojavom ili njegovim uticajem na kulturu i društvo. Česta pojava je da proces promocije umetnika na socijalnoj mreži postane samo umetničko delo.

Da li to znači da, ukoliko umetnik kao individua može na taj način da kreira samo delo, da i kompanija može da iskoristi post-internet umetnost kao sredstvo komunikacije pri promociji svog brenda? Odgovor je i više nego pozitivan, iz prostog razloga što post-internet kao umetnost, koliko god bila u suprotnosti sa avdertajzingom, ipak manipuliše internetom kao inspiracijom, pa zašto ne bi tu shemu upotrebila u komercijalno usmerene svrhe?

Primer post-internet promocije je blog Nova Estetika, kroz koji pisac i vizuelni umetnik Džejms Bridl predstavlja svoj rad iz vizure robota.

Kao što savremeni umetnici prilagođavaju tradicionalne strategije novoj estetici, tako post-internet umetnici prevazilaze taj proces vodeći se konstantnim menjanjem strukture informacije koju sam internet pruža. Na taj način su uvek za korak ispred, što čini dobar inicijalni modul pri potencijalnoj komunikaciji u marketingu.

Još jedan primer post-internet projekta je Tumblr 9 Eyes, u sklopu koga umetnik Jon Rafman provodi sate istraživajući Google Street View aplikaciju korak po korak u cilj pronalaženja lepih, spontanih ili iznenađujućih otkrića koje su slučajno zabeležena kamerama Google automobila.

Referisanje na umetnost kroz internet kao medij je osnova, dok se post-internet prebacuje sa interneta na tradicionalne muzeje i nazad, praveći umetnost od same putanje.

Činjenica je da je post-internet umetnost trenutka, inspirisana tehnologijama čiju transformaciju sada ne možemo naslutiti.

Upravo to je čini pogodnim medijem za kreiranje kreativnih kampanja trenutka, koje se više ne mogu imitirati.

Čitaj dalje: