Prvi refleksi potrošača tokom pandemije Covid-19

WORD Prvi refleksi potrošača tokom pandemije Covid-19

U ovoj nepredvidivoj, gotovo neverovatnoj situaciji, imamo priliku da produbimo naše razumevanje potrošača i složenost njihovih svakodnevnih odluka i izbora.

Prinuđeni da sve svoje vreme provodimo kod kuće, sami ili sa najbližima, svi smo usmereni na najrazličitije forme online komunikacije.

Kao da nam korona virus pokazuje iz dana u dan kako da radimo, učimo i informišemo se online. Kako da se družimo, budemo u kontaktu i pomognemo drugima online. Kako da se zabavimo a kako da kupujemo. Kako da živimo online.

Tekst pisan za portal Media-Marketing.

Upotreba svih uređaja je veća nego ikad, naročito smart telefona (preko 70% globalno), kod generacije Z i preko 80%.

Očekivano, od kada radimo od kuća u upotrebi je sve više aplikacija za video i audio pozive, bolju organizaciju vremena, zadataka i sastanaka. Messenger aplikacije poput Vibera i Whatsappa, pretvaraju se u grupne diskusije unutar porodica, među kolegama, saradnicima, komšijama, učiteljima i roditeljima, pa čak i širim lokalnim zajednicama. Od kompanija koje su vlasnici društvenih mreža, preko dve trećine svetske publike očekuje da omoguće fitriranje sadržaja: plasiranje proverenih i minimizaciju lažnih.

Način na koji kupujemo i kako plaćamo se drastično menja. Jedno od najnovijih istraživanja istraživačke agencije Eyesee usmereno na opštu populaciju Sjedinjenih Država, Francuske i Nemačke – zemalja koje su teško pogođene i trenutno prolaze kroz različite faze u ciklusu pandemije, analizira reperkusije osećanja neizvesnosti na odluke o kupovini.

Neizvesnost potrošača se odnosi više na ekonomsku situaciju u državi nego na pojedinačnu finansijsku situaciju i buduću potrošnju.

Osim za najočigledniji povod za zabrinutost – razvoj pandemije, zdravstveni sistem i troškovi zdravstvene zaštite, ljudi se brinu za globalne probleme poput zagađenosti vazduha i zaštite životne sredine. Lokalni problemi poput korupcije, inflacije ili kriminala su u drugom planu.

Univerzalno za potrošnju u sve tri zemlje je da se ona značajno smanjuje (za više od 95%) u najpogođenijim aspektima – putovanja, hrana i piće van kuće, svakodnevne usluge, kao i svi vidovi spoljne zabave i događanja.

Kupovina potrošača se dominantno seli na internet. Cene se dodatni benefiti poput besplatne isporuke i popusta.

Svi, više nego ikada, online kupuju hranu, piće, kućnu hemiju i medicinska i pomoćna lekovita sredstva. Garderoba, kozmetika, sportska oprema, tehnika i ostali segmenti su sve manji.

Iako kupuju iste stvari, načini se razlikuju. U Americi se praktikuju veće nabavke, dok su sa druge strane, Evropljani su oprezni i daleko konzervativniji. Kupuju češće ali manje, i ne planiraju da to promene u narednim mesecima.

Najkredibilnije percipirani online mediji u posmatranim zemljama su websajtovi – zvaničnih zdravstvenih organizacjia i ustanova, kao i zvanični sajtovi državnih institucija. Oni prate, analiziraju i daju preporuke, mere i daju uvide u situaciju.

Oni su pravi nosioci informacija koje menjaju svet. Na istraživačima, komunikolozima, sociolozima, psiholozima, ali i nama u komunikacijama je da pratimo kako se to odražava na svakodnevno ponašanje ljudi. I da ih razumemo. Na daljinu.

Sreća u nesreći je da, kada se sve više fizički distanciramo od drugih, Internet nas povezuje.
Možda je baš sada pravo vreme da ispuni svoju najplemenitiju svrhu?

Čitaj dalje: