Brendovi širi od ciljne grupe

THE WORD Brendovi širi od ciljne grupe

„(Renomirani nemački automobilski brend), pa deset mesta prazno“.

Između toga na koji način brend gradi svoj identitet i kakav tip potrošača targetira, i toga kakav je status stekao u praksi i kakvu je grupu ljudi, privukao postoje izvesne razlike. One su ponekad i dosta velike. Takva razmimoilaženja naročito znaju da se dese na manjim tržištima, koja imaju svoje specifičnosti, kao što je, na primer, srpsko tržište. Automobilski proizvođač iz prve rečenice ovog teksta, pored toga što na ovim prostorima važi za neprikosnoveni garant kvaliteta, zbog čega su u toj kompaniji nesumnjivo zadovoljni, takođe je postao najveća želja i statusni simbol među ljudima za koje su prva asocijacija gipsani lavovi na kapiji. Dakle, nešto što se ne može povezati sa istančanim ukusom i dobrim stilom, i nešto što od čega brend verovatno želi da se distancira.

Situacija sa druga dva brenda koja čine veliku trojku nemačke automobilske industrije takođe je zanimljiva. Dosije ovih automobila prepun je gostovanja u emisijama čije uvodne špice sadrže zvukove policijskih sirena, a za to je zaslužna njihova velika popularnost među onima koji su se prešli u opipavanju pulsa asfalta. Istog onog asfalta kojima su devedesetih godina gazile čuvene vazdušaste patike velikog svetskog sportskog brenda. Patike koje se u svetu povezuju sa sportom i rekracijom, kod nas su možda i najveći simbol jednog vremena i jedne “kulture” sa svojim fenomenima poput izuvanja na ulici i doniranja skupocenih satova, bez obzira na to što su predstavnici ovog pokreta dobili ime po jednom drugom, italijanskom brendu.

Do ovakvih fenomena dolazi najviše zahvaljujući tranzicionim procesima u društvu i dosta drugačijoj raspodeli novca u poređenju sa, pre svega, zemljama iz kojih ovi brendovi potiču. Ali cilj ovog teksta nije otkrivanje tople vode, niti  lamentiranje nad stanjem društva. To je tema za neku mnogo širu analizu i druge autore. Ono što je zanimljivo sa komunikacijske tačke gledište jeste odnos brendova prema ovim pojavama. Jasno je da im ovakve stvari ne mogu ni najmanje naštetiti na globalnom nivou, dok im na lokalnom ovakvi slučajevi možda čak i pospešuju prodaju. U svakom slučaju, bilo bi interesantno videti kakvi bi se radovi mogli izroditi kada bi bar u nekim od slučajeva ovakvog  tipa brendovi zauzeli relaksiraniji odnos prema subkulturama koje su ih prihvatile kao svoje.

Sigurno je da bi to bio značajan rizik, ali i još veći izazov?

Tekst pisan za portal Marketing mreža, 10.10.2017.

Čitaj dalje: